Kardiovaskularne intervencije

Moždana aneurizma smatra se podmuklom bolešću, jer dolazi iznenada, a većina ljudi i ne zna da ima problem koji može biti opasan po život i izazvati oštećenja mozga. Aneurizma mozga ili cerebralna aneurizma je stanje praćeno iznenadnom nesnosno jakom glavoboljom i nekada se javi kao „grom iz vedra neba“. Zbog toga se smatra podmuklom bolešću, jer većina ljudi nekada i ne zna da ima zdravstveni problem koji može biti opasan po život i izazvati oštećenja mozga.
Nekada sve prođe bez većih problema, ima čak i pacijentata koji žive dugo godina, bez bilo kakvih smetnji. U težim stanjima, posle pucanja aneurizme i jednog moždanog udara, preti opasnost od ponovnog šloga.

Abnormalno proširenje krvnih sudova

Aneurizma mozga se određuje kao abnormalno proširenje krvnih sudova. U mozgu se nalazi splet arterija i od njega se dalje račvaju one koje prokrvljuju mozak. Račve tih arterija najčešća su mesta na kojima nastaju aneurizme. Aneurizma je slaba tačka u jednoj od arterija mozga, krvnih sudova koji prenose kiseonik. Krv vrši pritisak na to mesto i tera ga da popusti, slično kao baštensko crevo, koje se ispupčava na istanjenom mestu.

Vrste aneurizme

Najučestalije su sakularne aneurizme bobica. Na jednoj strani zida arterije formira se mala kesica, pa izgleda kao bobica sa kratkom stabljikom. Fusiformne aneurizme, imaju oblik vretena i izazivaju ispupčenje arterije u jednom području. Ovaj oblik češći je kod ljudi koji imaju otvrdnute arterije, usled
holesterola. Problemi s vidom, glavoboljaAneurizme neće uvek izazvati problem. One manje nemaju simptome, ali veće mogu da izvrše pritisak na mozak i dovedu do problema sa ravnotežom, glavobolje, utrnutosti, slabosti, bola iznad ili iza oka. Uočavaju se i problem sa vidom, proširene zenice, dupli vid, ili gubitak vida, a mogu se javiti i i poteškoće pri govoru.

Bolna glavobolja kao obavezni pratilac

Pri pucanju aneurizme, odjednom se javi veoma bolna glavobolja. Neki ljudi kažu da sve izgleda poput „udara groma“. Može se javiti konfuzija, zamagljen ili dupli vid, osetljivost na svetlost, ukočenost ili bol u vratu, mučnina i povraćanje, slabost na jednoj strani tela. Obavezno pozovite hitnu pomoć u slučaju da se iznenada javi jaka glavobolja ili gubitak svesti. Može doći do ponovnog moždanog udara Kada aneurizma pukne, dolazi do krvarenja u mozgu i dijagnoze – hemoragijski moždani udar. Usled svega jedan deo mozga nije snabdeven krvlju. Sama krv, otok i pritisak koji se javljaju mogu izazvati oštećenje mozga. Tečnost iz mozga i kičme može povećati pritisak. Kada se to dogodi, postoji šansa da aneurizma ponovo prokrvari, a da se arterije suze, što može izazvati još jedan moždani udar.

Šta je uzrok aneurizme?

Ne zna se precizno šta uzrokuje aneurizmu. Većina pacijenata ima više od 40 godina i češća je kod žena. Pretpostavlja se da je ovo posledica pada estrogena posle menopauze, usled čega ženski krvi sudovi postaju manje elastični. A i nasleđe nekad ima uticaja. Neki zdravstveni problemi mogu povećati verovatnoću za pojavu aneurizme. Bolesti su sklonije osobe koje imaju urođene policistične bolesti bubrega ili poremećaja tkiva, poput Ehlers-Danlosovog sindroma. Mogućnost pojave bolesti raste i zbog otvrdnutih arterija, visokog krvnog pritiska ili ozbiljnih povreda glave. Upotreba alkohola, pušenje ili upotreba ilegalnih droga, posebno kokaina, povećavaju rizik od aneurizme.

Kako lekar otkriva aneurizmu?

Lekar će verovatno prvo uraditi kompjuterizovanu tomografiju (CT) kako bi otkrio tačno mesto na mozgu gde je došlo do pucanja. Možda će biti potrebno da se proveri cerebrospinalna tečnost na prisustvo crvenih krvnih zrnaca, što može biti znak krvarenja u mozgu. Postupak se izvodi tako što lekar tankom iglom uzme uzorak tečnosti iz kičme. Ukoliko se utvrdi da nije došlo do pucanja arterije, lekar može predložiti magnetnu rezonancu, kako bi pronašao aneurizmu.

Angiogram je, prema mišljenju mnogih stručnjaka, najpouzdaniji način otkrivanja aneurizme, jer pokazuje slaba mesta u krvnim sudovima. Lekar daje pacijentu sredstvo protiv bolova, pa umeće malu fleksibilnu cev, kateter kroz krvni sud u nozi. Ubrizgava kontrastnu boju, kako bi bili napravljeni rendgenski snimci koji pokazuju krvne sudove u mozgu. Na taj način lekar dobija mapu krvnih sudova i mogućnost da vidi gde je aneurizma.

Metode lečenja aneurizme

Aneurizma mozga se može lečiti na dva načina, a sve zavisi od veličine i oblika aneurizme i dela mozga u kojem se nalazi. Jedna od opcija je otvorena operacija mozga gde lekar koristi metalnu kopču kako bi zaustavo dotok krvi u aneurizmu. Druga je endovaskularno namotavanje. Lekar ubacuje kateter u prepone kako bi došao do pogođenog krvnog suda u kome se nalazi aneurizma. U ovom postupku se ne otvara lobanja. Jedna od metoda lečenja je i angioplastika. Lekar će uz pomoć malog balona proširiti blokiranu arteriju, moguće je da će prepisati i lekove koji pomažu kod cirkulacije, bolova, napada i vazospazama, kada se krvni sudovi u mozgu iznenada suze.

Oporavak i postoperativni tok

Oporavak i postoperativni tok zavise od veličine aneurizme, mesta gde se nalazi, godina starosti i sveopšteg zdravstvenog stanja pacijenta. U nekim slučajevima se savetuje gubitak težine i zdravija ishrana. Pojedini pacijenti imaju blage ili gotovo nikakve probleme nakon aneurizme. Ipak, treba biti oprezan jer, krvarenje i vazospazam mogu oštetiti mozak. Za besplatno drugo misljenje turskih lekara budite slobodni da nas kontaktirate na 060 323 323  

Spojnica mitralne valvule, koja se naziva MitraClip, je minimalno invazivna, nehirurška alternativa koja se koristi za popravku oštećenog mitralnog srčanog zaliska. Procedura MitraClip može značajno poboljšati funkciju srca kod mnogih pacijenata sa mitralnom regurgitacijom poboljšanjem funkcije mitralne valvule.

Procedura MitraClip bila je spas za mnoge pacijente koji traže nehirurške alternative operaciji na otvorenom srcu zbog mitralne regurgitacije, drugog vodećeg uzroka valvularne bolesti srca iza aortne stenoze.

Zašto nastaje mitralna regurgitacija?

Srce ima 4 valvule koji održavaju da krv ide u dobrom smeru.To su mitralna, trikuspidalna, plučna i aortna valvula.Prilikom sistole i dijastole srca valvule se otvaraju i zatvaraju. Ponekad se valvule ne otvaraju ili zatvaraju pravilno remeteći protok krvi kroz srce. Kod regurgitacije mitralne valvule, zalistak između leve pretkomore i leve komore se ne zatvara čvrsto, što dovodi do toga da krv ide u nazad u pretkomoru (regurgitacija).

Šta je Mitraclip procedura?

Mitralni zalistak se nalazi između leve srčane komore (leva pretkomora i leva komora) i održava protok krvi u pravom smeru. Mitralna regurgitacija je stanje u kojem se krila mitralnog zaliska ne zatvaraju čvrsto. Kada se to dogodi, krv teče unazad iz leve komore u levu pretkomoru. Srce tada mora da radi jače da progura krv kroz telo, što može izazvati umor, kratak dah i pogoršanje srčane insuficijencije.

Mitraclip procedura je način da se popravi mitralni srčani zalistak bez operacije na otvorenom srcu. Iako je ova opcija prvobitno bila usvojena za pacijente koji su bili previše bolesni ili je bio previsok rizik za operaciju na otvorenom srcu, mnogi ljudi koji imaju blage do umerene simptome mitralne regurgitacije odlučuju se za ovu proceduru.

Postupak se izvodi perkutano, što znači da doktor pristupa vašem srcu kroz venu, obično preko prepona. Mala metalna kopča presvučena poliesterskom tkaninom, uređaj Mitraclip, umeće se u nogu i vodi dugačkom, fleksibilnom cevčicom koja se zove kateter do mitralnog zaliska.

Spojnica je pričvršćena za dve oblasti bolesnog zaliska, ili što doktori nazivaju popravkom „od ivice do ivice“. Ovo omogućava veći protok krvi u pravom smeru. Iako Mitraclip može značajno smanjiti regurgitaciju mitralne valvule, koja se ponekad naziva insuficijencija mitralne valvule, ona retko eliminiše stanje u potpunosti, iako pacijenti mogu prijaviti značajno smanjenje simptoma nekoliko dana nakon izvršenja procedure.

Mitraclip procedura obično traje od 1 do 3 sata, mada može potrajati i duže u zavisnosti od složenosti slučaja.

Simptomi ostecenog mitralnog zaliska:

Simptomi zavise od toga koliko je bolest uznapredovala i koliko se brzo razvila. Neki pacijenti možda neće imati simptome, ali kada su prisutni, oni uključuju:

-Kratak dah, posebno nakon napora ili kada ležite

-Umor i iscrpljenost, posebno tokom povećane aktivnosti

-Kašalj, posebno noću ili kada ležite

-Oticanje gležnjeva i stopala

-Osećaj ubrzanog, treperavog otkucaja srca

Dijagnostika

Anamneza i porodična istorija će pomoći pri dijagnostikovanju.prilikom pregleda lekar stetoskopom može čuti šum koji odgovara regurgitaciji. Testovi koji su potrebni da to i dokažu su: Ehokardiogram(ultrazvuk) se obično koristi za dijagnozu regurgitacije mitralnog zalistka.Ovaj test procenjuje strukturu srca, i protok krvi kroz srce. 

Elektrokardiogram (EKG) meri električne impulse u srcu.Ova metoda može otkriti uvećane komore, bolesti srca i poremećaj ritma.

Rendgen grudnog koša omogućava da se utvrdi da li su leva komora i pretkomora uvećane.

Magnetna rezonanca se primenjuje za određivanje težine stanja i procenu veličine i funkcije leve komore.

Kompjuterizovana tomografija može odrediti detaljan izgled mitralne valvule, ali mana je što je pacijet izložen jonizujećem zračenju.

Stres test ili test opterećenja srca pokazuje u kakvom je stanju srce pri fizičkom naporu.

Kateterizacija srca pruža detaljnu sliku srčanih arterija, i kako srce funkcioniše i može izmeriti pritisak unutar srčane komore.

TAVI Trans-kateterska implantacija aortne valvule: nehirurški tretman aortne valvule

ŠTA JE TAVI?

TAVI je metoda koja se koristi za lečenje stenoze aortnog zalistka (stenoze aorte) koja uzrokuje poteškoće u pumpanju krvi iz srca u telo. Ova minimalno invazivna hirurška procedura popravlja disfunkcionalni, oštećeni zalistak bez uklanjanja zaliska. Kateterom se postavlja novi zalistak na obolelu
regiju aortnog zaliska. Ova procedura se naziva trans-kateterska zamena aortnog zaliska (TAVR) ili trans- kateterska implantacija aortnog zaliska (TAVI).

Valve-In-Valve

TAVI je procedura slična umetanju stenta u sud. Potpuno sklopivi zalistak se postavlja na obolelu valvulu naduvavanjem balona ili spontanim širenjem veštačke valvule i tako se osteceni zalistak zamenjuje funkcionalnim. Kada se novi zalistak proširi, on gura stari zalistak ka periferiji i obezbeđuje zdrav i
normalan protok krvi kada radi.

Zašto se Tavi razlikuje od drugih operacija zalistaka?

Ovu proceduru je nedavno odobrila FDA (Američka administracija za hranu i lekove) i predstavlja alternativnu opciju za pacijente sa simptomatskom valvularnom stenozom, ako je rizik od operacije visok. Postoje značajne razlike između konvencionalne operacije aortnog zaliska i TAVI.

Generalno, zid grudnog koša se otvara (sternotomija) u konvencionalnoj operaciji zamene zalistaka. Međutim, TAVI zahteva samo otvaranje veoma male rupe na preponama ili retko u grudnom košu, a vreme oporavka je veoma kratko pošto su torakalne kosti netaknute.

Ko su najbolji kandidati za ovaj postupak?

TAVI je generalno rezervisan za pacijente starosti od 70 do 80 godina. Shodno tome, obično postoje komorbiditeti i stoga pacijenti imaju bolju korist od ove vrste minimalno invazivne metode koja obezbeđuje brz oporavak. Iako je to nova metoda, može značajno povećati kvalitet života pacijenata koji imaju bolest aortnog
zalistka ili imaju ograničene alternativne mogućnosti. Sprečava oštećenje srca, poboljšava kvalitet života i produžava životni vek, što se ne može postići terapijom lekovima.

Šta je pejsmejker?

Pejsmejker je uređaj koji isporučuje električne impulse srčanom mišiću i time izaziva njegovu kontrakciju. Osnovna funkcija srca je funkcija pumpe gde se kontrakcijama komora isporučuje krv u sistemsku odnosno plućnu cirkulaciju. Do kontrakcije srčanog mišića dolazi usled električnog podražaja.
Kada električna aktivnost srca izostane, pejsmejker je elektrostimulator koji je zamenjuje.

Koje vrste pejsmejkera postoje?

Postoje tri glavne grupe pejsmejkera.
Antibradikardni pejsmejkeri, čiji je zadatak da ritmičnom stimulacijom srca malom strujom imitiraju normalan broj otkucaja srca, koje bi pacijent imao da nije došlo do poremećaja srčanog ritma padom normalnog broja otkucaja srca, ispod onog nivoa koji omogućava normalne svakodnevne aktivnosti.

Pejsmejker-defibrilatori, koji imaju zadatak da prepoznaju životnougrožavajuće poremećaje srčanog ritma i da ih zaustave programiranom srčanom stimulacijom ili strujnim šokom.
Resinhronizacioni pejsmejkeri, koji svojom aktivnošću koriguju gubitak energije koji se pri svakom otkucaju srca dešava kod ovih bolesnika zbog neujednačne aktivacije srca.

 Na kraju treba spomenuti i ugradne srčane monitore, koji zapravo nisu pejsmejkeri u pravom smislu te reči. Oni se ugrađuju na period od oko tri godine ili do trenutka kada se potvrdi ili odagna sumnja na određenu dijagnozu. Posle tog perioda oni se uklanjaju.