• (+381) 60 323 3230
  • medicalparksrb@gmail.com
  • Srbija

Čukljevi

Iako je to jedan od najčešćih deformiteta stopala, to je bolna bolest deformiteta stopala koja se često zanemaruje i vremenom uzrokuje deformitet ostalih prstiju.

Manifestuje se kao izbočina u obliku grudvice na ivici nožnog prsta. U stvari, ne radi se o novoformiranoj kosti, već o izbočenju izazvanom okretanjem prednjeg dela prve metatarzalne kosti ka unutrašnjoj strani stopala. Vremenom, ovo savijanje utiče na poravnanje svih metatarzalnih kostiju i takođe može gurnuti drugi prst nagore, uzrokujući sekundarni deformitet.

Iako ovaj deformitet često počinje i polako napreduje nakon adolescencije, on se susreće i kod deformiteta koji se mogu videti u detinjstvu. Iako ovaj deformitet, koji počinje u ranom uzrastu, samo kod nekih pacijenata izaziva kozmetički problem, kod mnogih pacijenata izaziva i neke tegobe, uključujući bol.

Bunion, ili halluk valgus bolest, najčešće se javlja kao rezultat oblika strukture stopala koji se nasleđuju iz naslednih razloga. Međutim, iako se ne može sa sigurnošću reći da oblik obuće izaziva ovu bolest, to će povećati izbočenje i tegobe koje izaziva izbočenje. 

Najčešći simptomi su:

 – Bol koji počinje u palcu i vremenom se širi na vrh svih metatarzalnih kostiju,
 – Osećaj osetljivosti ili bola pored crvenila koje se može javiti na unutrašnjoj strani izbočenja,
U slučajevima kada je deformitet veoma uznapredovao, trnjenje se širi ka prstu i javlja se trajni dodatni deformitet u kome se drugi prst podiže u vazduh.
Simptomi će postati progresivniji sa nošenjem cipela sa uskim prstima i/ili visokom potpeticom. Razlog za to je što prednji deo stopala, koji inače nosi 40% tereta tela, počinje da se povećava na 70-75% kada nosite cipele sa visokom potpeticom. Ova povećana stopa nosivosti povećava deformitet u zglobu.

Dijagnoza počinje kliničkom evaluacijom. Ako se sumnja na dijagnozu čukljeva kao rezultat procene koju je uradio vaš lekar, radi se radiografija stopala da bi se utvrdio stepen deformiteta. Merenjem nekih uglova na ovoj radiografiji utvrđuje se stepen deformiteta i pravi plan lečenja, a mogu se otkriti i dodatne patologije koje ga mogu pratiti.

Lečenje je podeljeno na nehirurške i hirurške metode. Nehirurški tretmani se često preporučuju za smanjenje simptoma i usporavanje progresije deformiteta, iako nisu baš efikasni. Među njima se najčešće primenjuju promene cipela (izbor cipela sa širokim prstima), upotreba metatarzalnih jastučića, aranžmani za aktivnosti, lečenje lekovima (nesteroidni antiinflamatorni lekovi), tretman ledom u bolnim i crvenim periodima, ortopedski aparati (silikonski valjak između prstiju, halluk valgus). noćna udlaga itd.) i injekcija kortizona tokom napada sa bolom i crvenilom .

Hirurške opcije dolaze do izražaja kod pacijenata kod kojih je nehirurško lečenje neadekvatno. Na ovaj način se koriguje deformitet i postiže kozmetičko, kliničko i funkcionalno poboljšanje. U zavisnosti od stepena bolesti, opisane su mnoge hirurške metode koje se trenutno mogu primeniti. Hirurška metoda će se odlučiti na osnovu uglova izmerenih na rendgenskim snimcima. Iako postoje blage forme u kojima se može izvršiti samo operacija mekih tkiva, mogu se koristiti u naprednim hirurškim metodama gde se mogu napraviti kombinovani rezovi i korekcije kostiju. Nakon operacije, pacijenti mogu da kratkotrajno hodaju u posebnim cipelama. Vreme oporavka varira u zavisnosti od korišćene hirurške metode.