PET skener
PET-CT, ili pozitronska emisiona tomografija-kompjuterska tomografija, je medicinska tehnika snimanja koja kombinuje dva modaliteta snimanja: pozitronsku emisionu tomografiju (PET) i kompjuterizovanu tomografiju (CT). PET koristi radioaktivni kontrast koji se ubrizgava u telo, koji emituje pozitrone. Ovi pozitroni stupaju u interakciju sa obližnjim elektronima, što dovodi do emisije gama zraka. PET skener detektuje ove gama zrake da bi napravio slike koje pokazuju metaboličku aktivnost i funkciju tkiva i
organa. CT, s druge strane, koristi rendgenske zrake za kreiranje detaljnih slika poprečnog preseka tela. Pruža informacije o anatomskoj strukturi tkiva i organa. Kombinovanjem PET-a i CT-a, PET-CT skeniranja mogu pružiti funkcionalne i anatomske informacije u jednoj sesiji snimanja.
PET-CT skeniranje se obično koristi u onkologiji za otkrivanje i procenu stadijuma raka, procenuodgovora na lečenje i praćenje progresije bolesti. Takođe se mogu koristiti u kardiologiji, neurologiji i drugim medicinskim specijalnostima za procenu različitih stanja. Informacije dobijene PET-CT skeniranjem pomažu zdravstvenim radnicima da postave tačnije dijagnoze i razviju odgovarajuće planove lečenja.
Najčešća primena PET skenera
- – Rak pluća
- – Rak dojke
- – Rak debelog creva
- – Melanoma
- – Maligni limfomi
- – Tumor glave i vrata (npr. zloćudni tumor grla)
- – Rak jednjaka
- – Karcinom pankreasa
- – Karcinom štitne žlezde
- – Karciom cerviksa, karcinom endometriuma (rak materice)
- – Karcinom jajnika
- – Karcinom mokraćne bešike
- – Kracinom prostate
- – i drugih oboljenja
Prva i osnovna prednost PET/CT-a je u brzini pružanja informacija o stanju pacijenta. U okviru samo jednog snimanja moguće je utvrditi da li je tumor već razvio metastaze ili nije. Već nakon kratkog vremena je moguće proveriti da li hemoterapija deluje ili ne – usporavanje metabolizam šećera u tumoru
ili metastazi pokazuje da terapija deluje. Međutim, pokaže li se da je potrošnja šećera i dalje visoka, lekari dobijaju na vremenu kako bi promenili pristup lečenju, adaptirali terapiju i povećali šanse za izlečenje. Putem PET/CT snimanja je takođe moguće utvrditi da li se tumor ili metastaza smanjio/la ili su se proširili. Sve u svemu, PET/CT snimanje omogućava ranu i preciznu dijagnozu, a ujedno i brzu reakciju lekara, što u slučaju onkoloških oboljenja često može biti odlučujući faktor između uspeha i neuspeha u lečenju.
Kao i kod drugih nuklearno-medicinskih dijagnostičkih metoda, i u svrhu PET/CT snimanja pacijenti intravenozno dobijaju određenu radioaktivnu supstancu (radiofarmakon) tzv. trejser. Najčešće upotrebljivani trejser je FDG (18FluorDesoxyGlukoza). FDG prati metabolizam glukoze, koji može biti povećan kod brojnih tumora i zapaljenskih procesa. Kada se radi o dijagnostici vezanoj za predeo mozga, tu se posmatraju segmenti smanjene metaboličke aktivnosti glukoze, kao npr. u slučaju epilepsije ili demencije. Pored ovog radiofarmaka, postoje i drugi trejseri,koji se upotrebaljavaju za samo neka onkološka oboljenja, jer dospevaju u tačno ciljane delove ćelija i na taj način pružaju precizniju informaciju. Nakon ubrizgavanja radiofarmakona, pacijent mora da miruje sat vremena, kako bi se isti ravnomerno raspodelio u telu. Pacijent dobija svoj lični prostor za odmor i nije mu dozvoljeno da u tom periodu od sat vremena napušta odeljenje. Nakon sat vremena se pristupa snimanju, koje traje između 20 i 30 minuta i potpuno je bezbolno. Celokupno trajanje pregleda i boravka na odeljenju je oko 2 sata.
Čitanje nalaza i postavljanje plana lečenja od strane izabranog onkologa je sutradan.
Priprema za snimanje PET skenerom
Da biste se pripremili za PET-CT skeniranje, važno je da sledite posebna uputstva koja ste dobili od vašeg lekara ili centra za snimanje. Međutim, evo nekih opštih smernica koje se obično poštuju:
1. Izgladnjivanje: Pozeljno je da određeni vremenski period pre skeniranja, obično najmanje 10 sati ne kozumirate hranu. To je da bi se osigurali tačni rezultati, jer jelo ili piće mogu uticati na distribuciju radioaktivnog kontrasta u vašem telu.
2. Lekovi: Obavestite svog lekara o svim lekovima koje trenutno uzimate, jer neki lekovi mogu da ometaju skeniranje. Možda će vam se savetovati da privremeno prekinete uzimanje određenih lekova ili prilagodite dozu.
3. Izbegavajte napornu fizičku aktivnost: Generalno se preporučuje izbegavanje intenzivnog vežbanja ili fizičkog napora dan ili dva pre skeniranja, jer to može uticati na rezultate.
4. Hidratacija: Popijte puno vode pre skeniranja da biste ostali dobro hidrirani, osim ako nije drugačije navedeno. Ovo pomaže u distribuciji radioaktivnog konrasta po vašem telu.
5. Odeća i lični predmeti: Nosite udobnu odeću bez ikakvih metalnih predmeta, kao što su patentnekopče ili dugmad, jer mogu da ometaju skeniranje. Od vas će se možda tražiti da uklonite nakit, naočare i druge metalne predmete pre procedure.
6. Alergije i medicinska stanja: Obavestite svog lekara o svim alergijama, zdravstvenim stanjima ili prethodnim reakcijama na kontrastna sredstva ili radioaktivne markere.
Ove informacije su važne za vašu bezbednost tokom procedure.
Od ključne je važnosti da se pridržavate posebnih uputstava koja vam daje vaš zdravstveni radnik, jer zahtevi za pripremu mogu varirati u zavisnosti od svrhe skeniranja i vaših individualnih okolnosti.
